ZUM VERHÄLTNIS VON VORSTELLUNG UND TRAUM. (German)

This article explains Schopenhauer's ʺEssay on Spirit Seeingʺ and his physiology of dream production and sets it in contrast to Nietzsche's understanding of dreams. The relationship of dreams to wakeful ideas about the world according to Schopenhauer is further developed with reference to passages from the Manuscript remains. As a result, the author proposes that the contrast between dream and wakeful realities sharpens the appreciation of wakefulness, and is not in conflict with reality (as Nietzsche had proposed). The sphere of representation as the location shared by dreams and wakeful realities is substantiated further with examples of dreams from the literary fiction of Wilkie Collins, Heiner Müller and Thomas Bernhard. These serve to emphasize the suprapersonal dynamics of dreams described by Schopenhauer. In conclusion, the author establishes parallels between dreams and literary fiction and notes that literary fiction, while not reality, may well be - in some instances at least - the truth about reality. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Vorliegender Aufsatz zeigt auf Grundlage von Schopenhauers „Versuch über das Geistersehn und was damit zusammenhängt" und anderen Quellen, dass der Wirklichkeitssinn aus der Unterscheidung von Träumen, und nicht, wie von Nietzsche behauptet, aus dem Konflikt des Wachbewusstseins mit dem Traum resultiert. Die Verwandtschaft von Traum und wacher Vorstellung wird dann mit literarischen (Traum-)Beispielen weiter ausgeführt, um zu dem Schluss zu kommen, dass literarische Fiktion zwar nicht die Wirklichkeit, wohl aber u.U. die Wahrheit über die Wirklichkeit ist, ähnlich wie bestimmte Träume die Wirklichkeit widerspiegeln. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

У прилогу је дата интерпретација Шопенхауеровог ʺОгледа о виђењу духоваʺ и његове физиологије продукције снова, а то се онда сучељава са Ничеовим разумевањем природе снова. Однос снова према реалним мислима о свету у кључу Шопенхауерове филозофије разрађује се затим на основу рукописа из његове заоставштине. Аутор долази до резултата да контраст између сна и представе реалитетā изоштрава схватање свести о јави, а да није у раскораку са стварношћу (како је то постулирао Ниче). Сфера представе као место што деле снови и стварности на јави разрађује се даље преко примера снова из литерарне фикције Вилкија Колинса, Хајнера Милера и Томаса Бернхарда. Ови примери служе истицању надперсоналне динамике снова онако како је описана код Шопенхауера. На крају аутор повлачи паралеле између снова и литерарне фикције и долази до закључка да иако не репрезентује саму стварност, литерарна фикција - барем у одређеним случајевима - може да представља истину о стварности, слично као што одређени снови одсликавају стварност. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Copyright of Annual Review of the Faculty of Philosophy / Godisnjak Filozofskog Fakulteta is the property of Faculty of Philosophy, University of Novi Sad and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)